Dan pobjede izabrao sam za predigru. Otac je imao uzrečicu. Ko maže taj vozi. U nju stane kojekakve aspiracije i inspiracije. Predigra. Uglavnom premalo treniram zbog mojih 17 dijagnoza od toga 8 za invalidnost. Uprtim se na moj Scott. Uslikam Rimski most u Jalkovcu. Još nisam ni krenuo a već ćutim koljeno pa sam jedan bregec prije Ledinca prohodao za svaki slučaj. Do Bele /Svetište i izvor/ za 50 min, onda samo uspon do Podruta-85 min. Krenuo sam do Snježne Gospe u Belcu. Na dan 5 kolovoza 352 pao je snijeg u Rimu. Sve do Belca nisam se skidao sa bica. Put je bogat mali milijunom uspona. Belec 2 sata 20 min. Dočekali me kramari, alias galantari- Kikaš. Opet otac. Kad bedak ima peneze kramari trže. Došao sam taman u trenutku kad je pop zaželio: idite u miru. Tako da se crkva ispraznila da mogu ja na miru obaviti zavjet svojoj majci.
   Izvana crkvica neugledna a unutra rapsodija umjetnosti. Oslikao ju Ranger /Tirolac/ koji je oslikao i Lepoglavsku crkvu koja je izvana impresivna. Crkvica iznutra svaki je centimetar oslikana ljepše nego Sikstinska kapela. Pored toga puna je drvenih kipova raznih anđela i svetaca čega nema u Sikstinskoj. Povrat doma, prvi uspon u Podrutama peške a drugi uspon na pedale i do doma potrošio 1670 Kcal i 2 sata i 56 sekunde. Ukupno 73 km.  Prije povratka snimio sam Mercedes /DDR/ - Wartburg. To mi je bio prvi auto. U svemu dobar. Jedino je imao 2 falinge. 3 bobine, pa me je otac reklamirao kao doktora za dvotaktni motor. Najveći problem. Nije imao grijanje na mjestu. Ako sam želio curicama prirediti zimi komoditet onda sam morao sumanuto juriti da se kabina zagrije. Kad sam parkirao, za velike zime u 10 minuta je bio ledara. Ne da se hvalim ali reklamacije nije bilo.
Na kraju moram biti zahvalan majkama da sam obišao zagorski kraj bez incidenta. Jedne godine išao sam u Mariju Bistricu. Do Konjščine sam imao 2 gumi defekta.
   Subota je bila kulinarska. Član obitelji dobio kare od divlje svinje. To je posao za hedonistu. Pola u saft a pola otkoštiti i staviti šnicEle u pac. Moram se malo služiti jezikom poznatih raznih naših Chefova, posebno Michelina. ŠnicEli su se pacali 48 sati, da omekšaju. Meso u saftu a'la wild. A šnicEli jednostavno, pohani u integralnom brašnu. Zasitno meso, guste teksture za razliku od gnjecave domaće /Danske iz friza 6 mjeseci/ svinjetine. Začudo ostalo i za nedjeljni ručak. Ovih dana za ručak i za večeru salata od paradajza, nikad ga toliko, čak je bilo za pokloniti. Paradajz je kamen temeljac salate a ostalo su dodaci. Luk, paprika, rikula, grah, sejanka, mlečeci....Nije stalno isto, nego se mixa. Ostalo u zimnicu-foto. 
    Sportski dio subote. Zaželio sam Janu sreću na Aquamanu na jezeru Längsee. Nažalost nije bio dozvoljen neopren pa je Jan izašao iz vode tresući se. Predugo je plivao 1,5 km, na trčanju vodene stanice društvo napustilo i za drugo plivanje više nije imao za limit. Ostao Kärntner Meisterschaften za najstariju kategoriju u mojem vlasništvu.
   Nedjelja. U 1 sat UFC. Vegas. Dvojica sa ovih prostora nastupila. Srbin Medić expresno završio protivnika. Naš Erceg /AUS/ konačno pobijedio. Da nije, letio bi iz elitnih 15. Ujutro u 9 na  Malu školu za Kraig. Provjeriti moju brzinu sa mlađima na Aqui u pratnji moja Njuška. 
   Dođoh i očitah nauk o triatlonu. Plivanje u mogućnostima /da se ne jadam/, bic vozio sa 3 mladića. Samo jedan daje smjenu ostala dvojica među njima biciklista, šlepaju se potiho. Dok nisam dreknuo daj smjenu. Onda prvi nakon 2 km otpadne a drugi nakon 4. Muktaroši bi vozili iza pradjede. Ostali smo nas dvojica do cilja. Na trčanju nitko da me prođe. U cilju iza mene ostalo 12 -ero.
Kako je rekao Željko Bijuk /koordinator u ETU Paris/ u Stubici na državnom prvenstvu, da sam institucija. Legendarna institucija. Ni Zlatko nije bio loš sa ozljeđenim listom a Zvonimir se borio ko ranjeni lav. Imao je gumi defekt. Odvozio do kraja po felgi i završio trku. Padne u zračnici tonus ali ne i ponos.

Zadnja izmjena ( Utorak, 12 AUGUST 2025 05:14 )